Dok je studirao poljoprivredne teme u srednjoj školi, Cezar je iskoristio priliku da se pridruži inicijativi mladih. „Još od malih nogu sanjao sam ko ću postati i ciljeve koje bih mogao postići“, objašnjava on. „Ovde u Komajagvi, znao sam da je kafa moja budućnost“. Ali, nije iskoristio priliku.
Uz časove koji se održavaju u centrima kompetencije za kvalitet kafe poput onog u opštini La Libertad, kao i učenje na daljinu, 80-časovni program obuke uči znanju o kafi i preduzetništvu. Rasadnik biljaka na licu mesta i solarna sušara omogućavaju praktične lekcije o uzgoju i berbi. Određeni prostor za pripremu, omogućava studentima da nauče o svojstvima kafe, metodama ekstrakcije, prženju, mlevenju i degustaciji kafe.
Holistički pristup poljoprivredi omogućava da se učenici školuju za vođenje modernog biznisa. Uporedo sa časovima poljoprivrednih praksi, žetve i nege useva, oni uče o inženjerskim tehnikama, metodama za poboljšanje kvaliteta kafe i kompjuterskim veštinama.
„Jedan od naših najboljih modula bio je o motivaciji i istrajnosti“, kaže Cezar. „To je zaista odjeknulo, jer smo svi balansirali stres kod kuće i škole. Imali smo odlične razgovore o liderstvu, inovacijama i preduzetništvu. Bilo je neverovatno osetiti podršku ljudi koji nisu tražili ništa zauzvrat“.
Nestlé je posvećen da pruži pomoć za 10 miliona mladih ljudi širom sveta da pristupe boljim ekonomskim prilikama do 2030.
Prateći Inicijativu, nova generacija farmera oseća se potpuno posvećenim obradivim zemljištima svojih predaka. „Većina nas dolazi iz porodica koje proizvode kafu, ali izazov je to što nasleđujemo zemlju zajedno sa drugim unucima, decom i rođacima“, kaže Cezar. "Nedostaje nam teorijska i praktična obuka kada je u pitanju upravljanje farmama. Pustili smo starije ljude da brinu o tome, a proizvodnja je opala. Kafa je nešto što mnogi mladi vide kao zastarelo. Zahvaljujući programu, imam drugačiju viziju šta želim za svoju farmu”.
Kolektivna učenja, podeljena među programima obuke mladih o kafi, ubrzavaju i proširuju programe pokrenute NESCAFÉ planom u zemljama poput Meksika i Kolumbije. „Razmišljam o budućnosti kafe, ali ne samo u smislu prihoda“, kaže Cezar. „To je kultura, baština, nasledstvo i naša porodica. Uvek će biti deo mene i naše zajednice. Razlika je u tome što ne osećam da moram da budem vezan tradicijom".